Kako napisati roman i izdati knjigu - kompletan vodič za pisce

Svaki rukopis počinje iskrom. Pitanje je samo da li ćete tu energiju pretvoriti u organizovanu priču ili će ostati razbacane stranice na dnu fioke.

Pisanje romana je često idealizovan proces. U mašti neiskusnog pisca, muza tiho sleće na rame, a prsti jednostavno klize po tastaturi dok se pred očima rađa remek-delo. Stvarnost je, međutim, prilično drugačija. Mnogo češće se dešava da imate energiju ali ne znate o čemu počinjete da pišete. Ta početna stvaralačka groznica, taj unutrašnji poriv da se nešto kaže, može biti toliko snažan da vas bukvalno svrbe prsti, ali bez jasnog plana, lako se možete naći zaglavljeni već na desetoj stranici. Zato je prvi i najvažniji savet koji možete dobiti sledeći: dođite do ideje, napravite bilo kakav plan, pa krenite. Jedino ako ne želite da pišete neki totalno tok svesti roman, potrebna vam je osnova.

Polazna tačka: kada inspiracija nije dovoljna

Mnogi smatraju da je talenat presudan. On jeste važan, ali organizacija i samokontrola su ono što razdvaja sanjara od pisca koji zaista završi svoje delo. Zamislite da neko želi da sagradi kuću, a nema ni plan, ni nacrt, ni ideju gde će i kako. On jednostavno počne - pa šta bude. Lepo je imati želju, ali bez ozbiljne organizacije ideja, ostvarenje je daleko. Isto važi i za pisanje. Ne morate znati kako će se priča tačno završiti; mnogi veliki autori priznaju da ne znaju kraj dok ga ne napišu. Ali morate imati polaznu tačku, osnovu oko koje ćete sagraditi celu priču. Ta osnova se kasnije može granati, rasti, menjati - to je sasvim prirodan proces. Važno je da postoji seme iz koga sve niče.

Kako doći do te osnove? Ponekad je dovoljno samo postaviti sebi pitanje: Šta je to što me toliko vuče ka pisanju? Možda baš od toga treba početi. Da li je to neka emocija, neka davna uspomena, neobičan lik koga ste sreli na ulici, ili samo osećaj da imate nešto važno da kažete svetu? Bilo šta da je, zapišite to. Stavite na papir sve što vam pada na pamet, bez cenzure. Ovo je faza u kojoj je dozvoljen i poželjan haos. Iz tog haosa kasnije možete izvući nit koja će vas voditi kroz celu priču. Pisanje nije samo puko ređanje reči, ono je suočavanje sa samim sobom na svojevrstan način. Zato ne budite strogi prema sebi na početku. Pustite da se želja za pisanjem uobliči, da dobije neki oblik ili bar početak. Dalje će vas priča sama voditi.

Planiranje: između krute strukture i kreativnog ludila

Postoji zabluda da planiranje ubija kreativnost. Naprotiv. Kada imate čvrst okvir, vaš um je slobodan da unutar njega stvara čuda. Razmislite o pisanju kao o putovanju: možete krenuti bez mape i nadati se da ćete stići do odredišta, ali su šanse da zalutate ogromne. Mapa vam ne oduzima radost otkrivanja; ona vam samo pomaže da se ne izgubite. Jedna od najpoznatijih metoda je podela romana na poglavlja, a poglavlja na manje celine ili scene. Zamislite svoj roman kao niz kratkih priča koje se nadovezuju jedna na drugu. Svaka scena treba da ima svoj mali uvod, razradu i zaključak, ili bar neku tenziju koja tera čitaoca da okrene sledeću stranu.

Kada osmislite kostur romana, daleko je lakše pisati. Recimo, ako znate da vaš roman ima dvadeset poglavlja, a svako poglavlje desetak strana, odjednom taj zastrašujući zadatak od trista strana postaje niz mnogo manjih, savladivih celina. Možete čak ići i detaljnije: za svaku scenu odredite dve ili tri ključne reči koje će vam biti vodilje dok pišete. Ovo je izuzetno korisno za dane kada vam se čini da nemate inspiracije. Inspiracija je, kako kažu, za amatere; profesionalci jednostavno sednu i rade svoj posao. A taj posao je mnogo lakši kada imate plan.

Stvaranje likova od krvi i mesa

Likovi su srce svake priče. Čitalac može oprostiti jednostavniju radnju, ali nikada neće zavoleti roman u kome su likovi plitki, jednodimenzionalni ili, što je najgore, dosadni. Svaki lik, a posebno glavni junak, mora imati svoju dubinu. To ne znači da morate u romanu opisati celu njegovu biografiju, ali vi kao pisac morate znati sve o njemu. Gde je rođen, kakvo mu je detinjstvo bilo, koje su njegove mane, vrline, strahovi, ciljevi, čak i hobiji. Šta ga plaši, a šta motiviše. Kakav je njegov finansijski status, kakvo je njegovo viđenje sveta.

Važno pravilo je da likovi nikada ne smeju biti savršeni. Preterana dobrota ili pamet nisu mane. Lik koji sve zna, sve može i svima je drag jednostavno je nerealan i iritantan. Pravi ljudi imaju slabosti, grese, donose pogrešne odluke. Isto mora važiti i za vaše junake. Takođe, izbegavajte stvaranje likova po idealu samog sebe. To je često zamka za pisce početnike, a iskusni čitaoci i kritičari to lako prepoznaju i ocenjuju kao nezrelo pisanje. Umesto da kažete „ona se naljutila i izašla“, pokažite to: „Ona podiže glavu, uzdahnu duboko i reče: ’Nikada mi se više nemoj obratiti.’ Zatim kruto pokupi svoju torbicu, dobaci mu jedan otrovan pogled i brzinskim korakom izađe iz sobe, zalupivši vrata za sobom.“ Ovakvi opisi su zlata vredni.

Dijalozi, opisi i zamke za početnike

Jedna od najčešćih grešaka novih autora jesu dijalozi koji zvuče neprirodno. Ljudi u stvarnom životu ne govore u savršeno složenim rečenicama, punim književnih izraza. Slušajte kako ljudi pričaju oko vas - u autobusu, u kafani, u prodavnici. Uhvatite ritam govora, prekide, nedovršene misli. Dijalog mora da služi svrsi: ili da pomera radnju napred, ili da otkriva karakter lika, ili da stvara atmosferu. Prazni dijalozi, oni koji služe samo da bi se popunio prostor, smrt su za dobar roman.

Slično važi i za opise. Predugi opisi prirode ili enterijera mogu biti zamorni za prosečnog čitaoca. Savremeni čitalac je navikao na brži ritam. To ne znači da treba odustati od lepih opisa, ali ih treba dozirati i integrisati u radnju. Neka opis bude viđen očima lika, neka bude obojen njegovim emocijama. Umesto da provedete dve strane opisujući oluju, opišite kako se vaš junak oseća dok gleda kroz prozor u tu oluju, i to u dve rečenice. Ekonomija reči je vrlina. Takođe, klonite se previše stručnih reči koje prosečna osoba neće razumeti. Pisanje nije takmičenje u tome ko zna više komplikovanih termina. Dobar pisac ume i najsloženije ideje da objasni jednostavnim jezikom.

Istraživanje i autentičnost

Čak i kada pišete fikciju, verodostojnost je ključna. Ukoliko pišete istorijski roman, nemojte se oslanjati samo na filmove i druge knjige. Kopajte po arhivima, čitajte šta su ljudi jeli, kako su se oblačili, kako su se oslovljavali. Ako vaš lik radi kao lekar, potrudite se da razumete tok operacije, dežurstva, medicinsku terminologiju. Ovo istraživanje može potrajati godinama, ali je neophodno da biste izbegli grube greške koje će obrazovanog čitaoca izbaciti iz priče. Pisanje je u velikoj meri i prenošenje iskustva i znanja na druge, te je važno da ono što prenosite bude tačno. Ako vam je potrebna pomoć stručnjaka iz neke oblasti, potražite je. Ljudi su često voljni da podele svoje znanje sa piscem.

Prvi rukopis: dozvolite sebi da bude loš

Jedan od najvećih saveta uspešnih pisaca glasi: svaka poznata, kvalitetna i dobra knjiga nastala je mizernim i otrcanim prvim pokušajima. Ovaj proces može trajati godinama. Prva verzija vašeg romana ne mora biti savršena. Zapravo, ona gotovo sigurno neće biti dobra. I to je u redu. Cilj prvog rukopisa je da postoji, da bude završen. Mnogi ljudi sanjaju o tome da napišu knjigu, ali malo njih to zaista i uradi. Već samim tim što ste stavili tačku na kraj, postigli ste nešto veliko.

Nemojte podleći iskušenju da neprestano prepravljate prve stranice pre nego što stignete do kraja. To je siguran put da ostanete zaglavljeni u beskrajnoj petlji. Pišite, pišite, pišite. Ostavite rupe. Ako zapnete na nekoj sceni, preskočite je i napišite sledeću. Uvek možete da se vratite kasnije. Kada završite, ostavite rukopis da odleži. Mesec dana, dva, možda i duže. Potrebno je da zaboravite na njega, da biste mu se vratili svežim očima. Tek tada počinje pravi posao: redigovanje, sečenje, dodavanje, brušenje.

Lektura, korektura i beta čitaoci

Kada ste vi sami zadovoljni tekstom, vreme je da ga podelite s drugima. Pre nego što rukopis pošaljete izdavaču, on mora proći lekturu i korekturu. Ovo nije luksuz, već osnovna higijena teksta. Lektor će ispraviti pravopisne i gramatičke greške, ali i stilski doterati rečenice. Dobar lektor i urednik su neprocenjivi. Oni mogu da uoče nelogičnosti, da predlože izmene koje će podići kvalitet dela na viši nivo. Troškovi lekture variraju, ali to je investicija koja se višestruko isplati. Zamislite samo da vam neko uzme knjigu, primeti gomilu slovnih grešaka i odloži je posle pete strane. Sav trud je pao u vodu.

Pored profesionalaca, dragoceno je mišljenje beta čitalaca. To su ljudi od poverenja, po mogućstvu oni koji nisu vaši prijatelji i rođaci, jer će vam oni reći ono što želite da čujete. Potrebni su vam čitaoci koji će biti iskreni, čak i surovi. Njihove reakcije, pitanja i zamerke su zlata vredne. Na osnovu njihovih komentara shvatićete da li radnja ima smisla, da li su likovi uverljivi, da li je kraj zadovoljavajući.

Put do objavljivanja: izdavačke kuće i realnost tržišta

Došli ste do trenutka kada je knjiga spremna. Sada nastupa možda i najteži deo - pronalaženje izdavača. Treba biti svestan da je izdavaštvo, pre svega, biznis. Izdavačke kuće gledaju šta se traži na tržištu, koji žanrovi najbolje prolaze, koji su trendovi. Nažalost, knjiga je proizvod koji mora naći svog kupca kako bi donela zaradu. Velike kuće, poput Lagune i Vulkana, uglavnom objavljuju već afirmisane pisce, poznate ličnosti, voditelje, glumce, jer njihovo ime garantuje prodaju. Za nepoznatog autora, šanse da ga prihvati veliki izdavač su veoma male, ali ne i nemoguće.

Prilikom slanja rukopisa, pridržavajte se uputstava izdavača. Obično se traži sinopsis dela (kratak sadržaj, ne duži od jedne strane, koji uključuje i kraj knjige), kratka molba (tzv. query letter, gde na zanimljiv način predstavljate knjigu i sebe), i reprezentativni delovi teksta (najčešće prvih dvadeset do pedeset strana). Ne šaljite ceo rukopis odmah. Budite spremni na čekanje. Rokovi za odgovor su često i do šest meseci. I ne ustručavajte se da ih podsetite na sebe nakon nekog vremena. Ponekad rukopisi jednostavno budu zatrpani.

Samoizdavaštvo: prednosti i mane

Ako vas odbiju veliki izdavači, na raspolaganju su vam manje izdavačke kuće ili opcija samoizdavaštva. U Srbiji, većina malih izdavača radi po principu da autor snosi troškove štampanja. Cena za tiraž od 500 primeraka može biti oko hiljadu evra, u zavisnosti od obima knjige, formata, preloma i dizajna korica. Za taj novac obično dobijate deo tiraža za sebe, dok izdavač ostatak distribuira. Međutim, tu treba biti oprezan. Nisu svi izdavači isti. Neki će se zaista potruditi da vašu knjigu plasiraju u knjižare, dok će je drugi samo ostaviti da skuplja prašinu u magacinu.

Samoizdavaštvo u elektronskom obliku (e-knjiga) je još jedna opcija, gotovo bez troškova. Međutim, tržište za knjige na srpskom jeziku u digitalnom formatu je još uvek malo. Ako pišete na engleskom, šanse su neuporedivo veće, ali tada se suočavate sa izazovom kvalitetnog prevoda i pronalaženja literarnog agenta, što je praksa u inostranstvu. Kod nas ta kategorija posrednika gotovo da ne postoji. Važno je zapamtiti: ukoliko odlučite da sami finansirate štampanje, obavezno potpišite ugovor sa izdavačem koji jasno definiše prava i obaveze obe strane, tiraž, procenat zarade i način izveštavanja o prodaji. Bez ugovora, veoma lako možete biti prevareni.

Autorska prava, ISBN i CIP

Kada se knjiga objavi, ona dobija svoj identifikacioni broj - ISBN, i CIP katalogizaciju u Narodnoj biblioteci Srbije. Ove brojeve obično obezbeđuje izdavač. Ukoliko se odlučite za potpuno samostalno autorsko izdanje, možete i sami podneti zahtev za dobijanje ovih brojeva, ali to podrazumeva i obavezu slanja obaveznih primeraka biblioteci. Što se tiče autorskih prava, vaše delo je automatski zaštićeno samim činom stvaranja. Ipak, u slučaju bilo kakvog spora, dobro je imati dokaz o tome kada je delo nastalo. To može biti slanje rukopisa sebi preporučenom poštom i neotvaranje koverte, ili deponovanje kod notara. U praksi, za većinu pisaca je najveća briga kako da dođu do čitalaca, a ne kako da se zaštite od krađe.

Zašto uopšte pisati i objavljivati?

Kada se suočite sa svim preprekama - mukotrpnim pisanjem, finansijskim izdacima, ravnodušnošću izdavača i nesigurnošću čitalačke publike - neminovno se nameće pitanje: čemu sve to? Ako su motivi isključivo novac ili slava, gotovo sigurno ćete doživeti razočaranje. Retki su oni koji se obogate od pisanja, posebno na ovim prostorima. Pravi razlog za pisanje leži dublje. To je potreba da se čovek suoči sa sobom, da iskaže ono što nosi u sebi, da kreira neki iskonski osećaj i sećanje koje je duša pokupila znanjem i emocijama u životu. Pisanje je najbrži način da poboljšate sopstveno razmišljanje, jer je ono zapravo razmišljanje na papiru.

Mnogi pišu iz osećaja da imaju nešto važno da prenesu drugima, nešto što su sami iskusili i spoznali. Ta potreba za ostavljanjem traga, za komunikacijom sa svetom, jača je od svih prepreka. Setite se onog osećaja kada vidite prazan papir i jednostavno morate da ga ispunite. Ta unutrašnja prinuda je ono što vas čini piscem. A što se tiče čitalaca - možda se vaša tema neće dopasti svima. Možda će se neki uplašiti mračnih i kompleksnih tema, a drugi će biti uznemireni. Ali pravi čitaoci, oni koji će vas razumeti, postoje. To su ljudi koji već nose u sebi slične ideje i temelje, i vaša knjiga će za njih biti potvrda da nisu sami.

Na kraju, ne zaboravite da je pisanje dugotrajan proces. Roman nije nešto što voda odnese; to je građevina koja zahteva strpljenje, posvećenost i ljubav. Bilo da pišete psihološki horor, istorijsku sagu, ljubavni roman ili fantastiku, pristup je isti: imajte polaznu tačku, napravite plan, pišite svakodnevno, editujte nemilosrdno i ne odustajte. Svet književnosti je surov, ali je i beskrajno lep za one koji istraju. Vaša priča zaslužuje da bude ispričana. Samo je pitanje da li ste spremni da platite cenu - ne samo u novcu, već u vremenu, energiji i komadićima sopstvene duše koje ćete utkati u svaku rečenicu.

Pišite. Istražujte. Čitajte. I, iznad svega, ostanite verni onome što zaista želite da kažete. Jer, kako kažu iskusni pisci, najbolji način da napišete dobru knjigu jeste da napišete upravo onakvu kakvu biste i sami poželeli da pročitate.