IT prekvalifikacija u Srbiji - sve što treba da znate o online testiranju, selekciji i obuci

Program IT prekvalifikacije koji finansira država u saradnji sa međunarodnim partnerima izazvao je ogromno interesovanje javnosti. Sa više hiljada prijavljenih kandidata i svega nekoliko stotina mesta, proces selekcije postao je tema brojnih rasprava, nedoumica i ličnih iskustava. U ovom članku sumiramo sve ključne informacije o online testiranju, strukturi testova, rang listi, drugoj fazi i realnim očekivanjima od obuke, na osnovu javno dostupnih podataka i iskustava učesnika.

Šta je zapravo IT prekvalifikacija?

IT prekvalifikacija predstavlja kratkoročni program obuke osmišljen sa ciljem da brzo doprinese ponudi talenata na tržištu rada u oblasti informacionih tehnologija. Finansiran je od strane države, a realizuje se u saradnji sa renomiranim fakultetima, privatnim školama i klasterima. Program je podeljen u dve faze: prva pilot faza obuhvatila je oko 100 polaznika, dok je druga faza planirana za dodatnih 900 polaznika (iako je taj broj kasnije smanjen na 700).

Osnovna ideja je da se osobama koje nemaju formalno IT obrazovanje pruži prilika da steknu osnovna znanja iz programiranja i da se kroz praksu povežu sa tržištem rada. Međutim, iskustva polaznika i analiza samog procesa pokazuju da između deklarativnih ciljeva i stvarne realizacije postoji značajan raskorak.

Proces prijave i online testiranje

Nakon raspisivanja konkursa, svi zainteresovani kandidati imali su priliku da se prijave putem zvaničnog sajta. Prijavljivanje je bilo jednostavno - potrebno je dostaviti osnovne podatke i ispuniti uslove (minimum srednja stručna sprema, bez obzira na oblast). Nakon zatvaranja prijava, svim registrovanim kandidatima poslat je e-mail sa detaljnim uputstvima i linkom za pristup platformi za testiranje.

Online testiranje trajalo je nekoliko dana i moglo se obaviti od kuće, u bilo koje vreme. Međutim, zbog velikog broja prijavljenih (preko 12.000), organizatori su upozorili kandidate da ne odlažu testiranje do poslednjeg trenutka, kako bi se izbegla zagušenja na serverima. Testiranje je uključivalo više različitih segmenata, od provere znanja engleskog jezika do logičkih i psiholoških testova.

Struktura testa - šta je sve bilo uključeno?

Na osnovu iskustava učesnika i zvaničnih primera zadataka, online test sastojao se iz nekoliko celina:

• Test engleskog jezika - eliminacioni deo sa 20 pitanja, nosio je maksimalno 20 poena. Prag prolaznosti bio je 11 poena. Pitanja su bila relativno laka, fokusirana na osnovnu gramatiku i razumevanje.
• Numerički nizovi (ARR) - 31 zadatak sa po jednim poenom. Tražilo se uočavanje šablona u nizovima brojeva. Mnogi kandidati ističu da je vreme bilo ograničeno i da nije realno očekivati da se svi zadaci reše.
• Sinonimi i antonimi (AL4D) - čak 80 zadataka, svaki po 1 poen. Proveravalo se poznavanje značenja reči i odnosa među njima.
• Matrice i simboli (PS) - zadaci gde je trebalo pronaći figuru koja se razlikuje ili nedostaje. Ovaj deo bio je posebno izazovan i nosio je negativne poene za pogrešne odgovore.
• Brojevi sa uslovima (TRIG) - zadaci gde su brojevi povezani različitim relacijama (najveći levo, najmanji na kraju itd.). Maksimalan broj poena bio je 40, a vreme izrade kratko.
• Imena i razlike (ONET) - 90 zadataka provere pažnje i brzine percepcije - upoređivanje da li su dva niza znakova identična.
• Rotacija redosleda (SWAPSM) - 20 zadataka gde su se članovi niza rotirali po zadatim pravilima.
• Test profesionalne orijentacije, radnih vrednosti i stilova - upitnici ličnosti sa pitanjima koja se ponavljaju, namenjeni proceni osobina kao što su savesnost, tolerancija na stres, inicijativa, saradnja itd.

Važno je napomenuti da su pojedini delovi testa nosili negativne poene za netačne odgovore, što je dodatno povećalo pritisak. Takođe, svaki segment bio je vremenski ograničen, pri čemu je ukupno trajanje testa moglo biti i do tri sata sa kraćim pauzama.

Kako se formira rang lista i ko prolazi dalje?

Nakon završetka testiranja, svi rezultati su obrađeni i formirana je rang lista. Umesto apsolutnog broja poena, kandidati su rangirani procentualno - najbolji učesnik dobio je 100%, a ostali su poređeni u odnosu na njega. Na primer, rezultat „više od 85% kandidata" znači da je osoba bila bolja od 85% testiranih.

Prvobitno je planirano da u drugi krug uđe 2000 najboljih kandidata, od kojih bi se potom izabralo 900 za obuku. Međutim, kvota je naknadno smanjena na 700 mesta, što je izazvalo brojne kritike. Takođe, iako je prva faza bila najavljena kao potpuno transparentna, mnogi su primetili da se rezultati ne prikazuju kao sirovi skorovi, već kao procenti, što otežava pravu procenu sopstvenog učinka.

Kandidati koji su prošli prvu fazu dobili su obaveštenje putem e-maila i mogli su da vide svoju poziciju na listi unošenjem jedinstvenog PIN koda i broja telefona. Detaljni rezultati po pojedinačnim testovima bili su dostupni na istoj platformi, uključujući i rezultate testova ličnosti, interesovanja i radnih vrednosti - prikazane kao percentile.

Druga faza selekcije: izbor škola, dodatni testovi i intervjui

Nakon objavljivanja rang liste, kandidati su dobili pristup tabeli sa ponuđenim kursevima i školama koje će izvoditi obuku. Ponuda je uključivala programe za JavaScript, Java, PHP, .NET i C#, a realizatori su bili kako državni fakulteti (ETF, FON), tako i privatne obrazovne institucije i klasteri.

Svaki kandidat je trebalo da pošalje listu od tri želje - prioritetne škole i jezike. Škole su potom organizovale sopstvene selekcije koje su uključivale:

• Dodatno testiranje - najčešće iz logike, digitalne pismenosti ili čak i predznanja iz programiranja, u zavisnosti od škole.
• Intervju - motivacioni razgovor, ponekad na engleskom jeziku, tokom kojeg su procenjivani motivacija, podobnost i spremnost za pohađanje intenzivne obuke.
• Motivacioni upitnik - pojedine škole (poput Metropolitan univerziteta) koristile su poseban test ličnosti kako bi eliminisale kandidate pre samog testiranja.

Važno je istaći da su škole imale pravo da pozovu samo ograničen broj kandidata na testiranje (obično duplo više od broja mesta), što je značilo da mnogi kandidati nikada nisu ni dobili priliku za intervju, čak i ako su bili visoko rangirani u prvom krugu. To je dovelo do situacija da osoba sa 99. percentilom ne prođe, dok neko sa znatno lošijim rezultatom bude pozvan - sve zbog geografske raspodele i izbora škola.

Kritike i sporne tačke programa

Program IT prekvalifikacije naišao je na brojne kritike, kako od strane kandidata, tako i od profesionalaca iz IT sektora. Ključni problemi koji se ponavljaju u javnim diskusijama su:

• Trajanje obuke je prekratko - 250 časova nastave i 160 časova prakse (ukupno 5-6 meseci) nije dovoljno da neko bez ikakvog predznanja postane upošljiv junior developer. Programiranje zahteva konstantno učenje i višegodišnju praksu, a osnove stečene na ovakvom kursu često nisu dovoljne ni za najosnovnije zadatke.
• Smanjenje broja mesta sa 900 na 700 - iako je prvobitno najavljeno 900 mesta, konačna raspodela pokazala je svega 700, pri čemu je Beograd dobio nesrazmerno veliki udeo (490), dok su ostali gradovi (Niš, Novi Sad, Čačak, Valjevo, Subotica, Zrenjanin) ostali sa znatno manje mesta.
• Geografska neravnopravnost - kandidati iz manjih sredina ili gradova gde se obuka ne održava bili su praktično diskriminisani, jer se od njih očekivalo da se presele ili putuju mesecima, što mnoge sprečava da uopšte konkurišu za drugu fazu.
• Nerealna očekivanja od prakse - iako se obećava praksa, u praksi (izvinite na igri reči) samo mali procenat polaznika dobija priliku za stažiranje u firmama. Škole često nemaju uspostavljenu saradnju sa IT kompanijama, pa praksu polaznici moraju sami da traže.
• Finansijski aspekt - iako je program sufinansiran, od polaznika se traži participacija od 100 evra. U nekim slučajevima, ugovorom je predviđeno da kandidat koji odustane od kursa nakon 20% održanih časova mora da refundira punu cenu kursa (koja može biti i preko 1000 evra), što je za mnoge neprihvatljivo.
• Upitna validnost testiranja - testovi sposobnosti i ličnosti nisu prilagođeni proceni potencijala za programiranje. Kandidati koji su sjajno uradili logičke zadatke mogu biti eliminisani zbog "nepovoljnog" psihološkog profila, dok oni koji su dali poželjne odgovore na upitnicima mogu proći iako nemaju realne afinitete.

Iskustva kandidata - šta su rekli oni koji su prošli kroz proces?

Na javnim forumima i u komentarima, kandidati su podelili niz korisnih zapažanja. Mnogi su istakli da je online testiranje bilo izuzetno naporno, posebno zbog vremenskog pritiska i negativnih poena. Neki su priznali da su pojedine delove radili „napamet" zbog nedostatka vremena. Takođe, često se pominje da su testovi sposobnosti (numerički nizovi, matrice) bili toliko zahtevni da je gotovo nemoguće uraditi sve zadatke, što sugeriše da je cilj bio pre procena brzine i tačnosti pod stresom nego stvarno znanje.

Što se tiče testova ličnosti, mnogi su izrazili sumnju u njihovu svrsishodnost. Pitanja su bila postavljena crno-belo, bez mogućnosti nijansiranog odgovora, a pojedini kandidati su dobili izuzetno niske skorove na osobinama za koje smatraju da nisu relevantne za rad u IT-ju (npr. umetnička interesovanja). To je dovelo do toga da su neki visoko motivisani kandidati eliminisani samo zato što su na upitniku iskreno odgovorili da ih zanimaju društvene ili umetničke aktivnosti.

Posebno su zanimljiva iskustva onih koji su prošli obuku u prethodnim ciklusima (pilot fazi). Oni navode da je tempo predavanja bio neverovatno brz, da se od polaznika očekivalo da samostalno nadoknade ogromne rupe u znanju i da je većina na kraju završila sa vrlo površnim razumevanjem programiranja. Neki su ipak uspeli da kasnije, uz dodatni samostalni rad, nađu posao u IT sektoru, ali to je bio izuzetak a ne pravilo.

Šta savetuju iskusni programeri i ljudi iz IT industrije?

Profesionalci iz IT sektora, koji su se uključili u diskusije, uglavnom se slažu da je samostalno učenje ključno, bez obzira na pohađanje kurseva. Preporuke se mogu sažeti na sledeći način:

• Odaberite jedan jezik i posvetite mu se - JavaScript, Python ili Java su najčešće preporučivani za početnike zbog velike potražnje i obilja besplatnih resursa.
• Koristite besplatne online platforme - pominju se kursevi sa poznatih svetskih univerziteta, kao i interaktivne platforme za učenje programiranja. Mnogi od njih su potpuno besplatni ili nude sertifikate uz minimalnu naknadu.
• Radite na projektima - vežbanje kroz konkretne zadatke i lične projekte najbolji je način da se znanje učvrsti. Čak i mali projekat (lični sajt, jednostavna aplikacija) može biti odličan portfolio.
• Tražite mentorsku podršku - povezivanje sa ljudima iz industrije, bilo kroz prakse, meetupe ili online zajednice, može značajno ubrzati napredak.
• Budite realni u pogledu vremena - niko ne postaje junior developer za 3 meseca. Potrebno je najmanje godinu dana intenzivnog rada (10+ sati nedeljno) da bi se stekla osnovna upotrebljiva znanja.

Zaključak - da li se isplati prijaviti za IT prekvalifikaciju?

IT prekvalifikacija kao ideja ima smisla - tržištu su potrebni novi kadrovi, a mnogi ljudi žele promenu karijere. Međutim, način na koji je program realizovan u Srbiji ostavlja mnogo prostora za kritiku. Prekratko trajanje obuke, netransparentna selekcija, smanjenje kvota i nesrazmerna geografska raspodela čine da ovaj program više liči na kratkoročno zadovoljavanje forme nego na ozbiljan poduhvat.

Za one koji su prošli prvu fazu i dobili priliku za drugu, važno je da realno sagledaju svoje mogućnosti i obaveze. Obuka će zahtevati ogromno zalaganje i samostalan rad daleko iznad predviđenih časova. Onima koji nisu prošli, iskustvo može poslužiti kao podsticaj da krenu sa samostalnim učenjem - resursi su dostupni, a upornost i kontinuiran rad na kraju donose rezultate.

U svakom slučaju, online testiranje i ceo proces selekcije pokazali su da interesovanje za IT sektor u Srbiji postoji, ali i da je potrebno mnogo više ulaganja u kvalitetno obrazovanje, praksu i povezivanje sa privredom da bi se taj potencijal iskoristio na pravi način.